YOU WILL MEET A TALL DARK STRANGER

Režija: Woody Allen (Vicky Cristina Barcelona, Match Point, Anything Else)

Glavne uloge: Antony Hopkins (All the King's Men, Alexander, Hannibal), Gemma Jones (Harry Potter, Bridget Jones's Diary, Wilde), Josh Brolin (Wall Street: Money Never Sleeps, Milk, Grindhouse), Naomi Watts (The International, King Kong, 21 Grams), Antonio Banderas (Shrek, Spy Kids, The Mask of Zorro, Evita)

Izvršni producent: Letty Aronson (Vicky Cristina Barcelona, Match Point)

Scenario: Woody Allen (Vicky Cristina Barcelona, Hollywood Ending)

Žanr: Komedija

Trajanje: 98 minuta

SINOPSIS

Film UPOZNAĆEŠ VISOKOG, TAMNOG STRANCA reditelja Vudija Alena prati dva bračna para - Alfija (Entoni Hopkins) i Helenu (Džema Džouns) i njihovu ćerku Sali (Naomi Vots) i njenog muža Roja (Džoš Brolin) – dok ih njihove strasti i ambicije dovode u nevolje i do pravog ludila.

Kada Alfi napusti Helenu da bi vratio svoju izgubljenu mladost i bio s bezbrižnom prostitutkom Čarmejn (Lusi Panč), Helenu napušta razum i ona svoj život predaje ludim savetima šarlatanske gatare.

Nesrećna u svom braku, Sali se zaljubljuje u  svog zgodnog šefa i vlasnika umetničke galerije Grega (Antonio Banderas), a Roj, romanopisac koji nervozno očekuje reakciju na svoj najnoviji rukopis, postaje zaluđen Dijom (Frida Pinto), tajanstvenom ženom koju ugleda kroz prozor.

Usprkos pokušajima ovih likova da izbegnu svoje probleme sanjarenjem i nesprovodivim planovima, njihov trud im samo donosi bol, apsurdnost i opasne probleme.

S naslovom preuzetim iz proročanstva kojim se gatare služe da bi namamile svoj plen, film UPOZNAĆEŠ VISOKOG, TAMNOG STRANCA na ciničan način ilustruje kako nas iluzije vrlo lako mogu učiniti budalama.

O GLUMCIMA

ANTONIO BANDERAS (Greg)

Prvu ulogu na engleskom jeziku odigrao je u velikom hitu „Kraljevi mamba“, a danas važi za jednog od najboljih holivudskih glumaca. Velike pohvale kritike i publike mu je doneo lik Mačka u čizmama u veoma popularnom animiranom serijalu „Šrek“. U filmu „Drugi čovek“ reditelja Ričarda Era igrao je s Lijamom Nisonom i Lorom Lini, a gledali smo ga i u filmovima kao što su „Ulični tango“ i „Legenda o Zorou“ sa slavnom Ketrin Zita-Džouns.

Od ostalih filmova u kojima je glumio izdvajamo: „Desperado“ i „Bilo jednom u Meksiku“ reditelja Roberta Rodrigeza; „Prvi greh“ s Anđelinom Džoli; „Evita“ reditelja Alana Parkera; „Intervju s vampirom“ reditelja Nila Džordana; „Filadelfija“ s Tomom Henksom i Denzelom Vošingtonom; „Kuća duhova“ s Meril Strip i Glen Klous; „Femme Fatale“ reditelja Brajana de Palme; trilogiju „Deca Špijuni“; „Četiri sobe“; „Ubice“; „Ne veruj strancima“; „Dvostruki zavodnik“; „Trinaesti ratnik“... Uloga u televizijskom filmu „And Starring Pancho Villa As Himself“ donela mu je nominaciju za nagradu Zlatni globus.

Reditelj Pedro Almodóvar dodelio mu je ulogu u filmu „Lavirint strasti“ iz 1982. godine, a to je bio prvi od pet filmova koje je Banderas snimio s Almodóvarom. Ostali su „Matador“, „Zakon želje“, „Žene na ivici nervnog sloma“ i „Veži me“. Međunarodni uspeh ovih filmova mu je otvorio vrata Holivuda. Nedavno je glumio u filmu „Lopovi“ rediteljke Mimi Leder, a uskoro ćemo ga gledati u filmovima „The Big Bang“ reditelja Tonija Kranca i „Knockout“ Stivena Soderberga.

DŽOŠ BROLIN (Roj)

Uloga Dena Vajta u hvaljenom filmu „Milk“ reditelja Gasa Van Santa donela mu je nominaciju za Oskara, a ove godine ćemo ga gledati u čak četiri filma: „Jonah Hex“ s Džonom Malkovičem, Megan Foks i Majklom Fazbenderom; „Volstrit: Novac nikada ne spava“ reditelja Olivera Stouna, s Majklom Daglasom; „Čovek zvani hrabrost“ braće Koen, sa Metom Dejmonom; i „Ljudi u crnom“ reditelja Barija Sonenfelda, s Vilom Smitom.

S Metom Dejmonom i Krisom Murom je producirao dokumentarac „The People speak“, a velike pohvale kritike su mu donele uloge u filmovima: „W“ reditelja Olivera Stouna, „Nema zemlje za starce“ braće Koen i „Američki gangster“ Ridlija Skota. Rediteljski debi je ostvario 2008. godine kratkim filmom „X“, koji je takođe producirao i napisao, a režirao je i dokumentarac o filmu „Nema zemlje za starce“.

Od filmova u kojima je glumio izdvajamo: „Planeta terora“ s Rouz Makgauan i Fredijem Rodrigezom; „Dolina nestalih“ reditelja Pola Hagisa; „Noćna straža“ s Nikom Noltijem, Patrišom Arket i Juanom Mekgregorom; „Savršen plan“ s Riz Viderspun; „Mimic“ reditelja Giljerma Del Toroa i „Opasno plavetnilo“ s Džesikom Albom.

ENTONI HOPKINS (Alfi)

Uloga u filmu „Kad jaganjci utihnu“ iz 1991. godine mu je donela Oskara u kategoriji najboljeg glavnog glumca, a nominacije za Oskara je kasnije osvojio ulogama u filmovima „Na kraju dana“ iz 1993. godine i „Nikson“ iz 1995. godine. Uloga u filmu „Zemlja senki“ Ričarda Atenboroa mu je donela velike pohvale kritike i brojne nagrade, a nominaciju za Oscara u kategoriji najboljeg sporednog glumca osvojio je 1998. godine ulogom u filmu „Amistad“ Stivena Spilberga.

Uskoro će zaigrati u filmu „Thor“ reditelja Keneta Brane, a od njegovih novijih filmova izdvajamo: „Slom“ s Rajanom Gozlingom; „Svi kraljevi ljudi“ reditelja Stivena Zailijana; „Dokaz“ Džona Madena; „Aleksandar Veliki“ Olivera Stouna; „Hanibal“ Ridlija Skota; „Upoznajte Džoa Bleka“ reditelja Martina Bresta; „Zoro: Maskirani osvetnik“ Martina Kembela; „Crveni zmaj“ s Edvardom Nortonom, Reifom Fajnsom i Emili Votson i „Tragovi na duši“ s Nikol Kidman.

Od ostalih filmova u kojima je glumio izdvajamo: „Život s Pikasom“ sa Džulijen Mur; „Drakula“; „Legenda o jeseni“; „Čovek slon“; „Nedostižni most“; „Pobuna na brodu Baunti“...

DŽEMA DŽOUNS (Helena)

Ova priznata britanska glumica najpoznatija je po ulozi Bridžetine majke u filmovima „Dnevnik Bridžet Džouns“ i „Bridžet Džouns: Na ivici pameti“, kao i po ulozi u filmovima „Hari Poter i dvorana tajni“, „Hari Poter i polukrvni princ“, zatim gđe Dašvud, majke Eme Tompson i Kejt Vinslet u filmu „Razum i osećajnost“ reditelja Anga Lija.

Filmski debi je ostvarila ulogom u filmu „Demoni“ reditelja Kena Rasela, a od ostalih filmova u kojima je glumila izdvajamo: „Paperhouse“; „Feast of July“; „Wilde“; „The Theory of Flight“; „Captain Jack“; „Fragile“; „Good“ i „Forget Me Not“.

NAOMI VOTS (Sali)

Nominaciju za Oscara u kategoriji najbolje glavne glumice donela joj je uloga u filmu „21 gram“ Alehandra Gonzalesa Inaritua sa Šonom Penom i Beniciom Del Torom. Nedavno smo je gledati u filmovima „Međunardona prevara“ s Klajvom Ovenom, „Ruska obećanja“ s Vigom Mortensenom i „Funny Games“ reditelja Majkla Hanekea. Votsova je nedavno završila snimanje filma „Fair Game“ reditelja Daga Limana, u kojem igra sa Šonom Penom, a uskoro ćemo je gledati u filmu „Mother And Child“ sa Semjuelom L. Džeksonom i Anet Bening.

Od ostalih filmova izdvajamo: „Bulevar zvezda“ redatelja Davida Linča; „King Kong“ Pitera Džeksona; „The Assassination of Richard Nixon“ sa Šonom Penom i Donom Čidlom; „I Heart Huckabees“ s Džudom Louom i Dastinom Hofmanom; „Ostati mrtav“ s Juanom Mekgregorom; „Krug“ reditelja Gora Verbinskog; „Krug 2“; „Razvod na francuski način“ s Kejt Hadson i Glen Klouz; „Oslikani veo“ s Edvardom Nortonom...

ZANIMLJIVOSTI IZ PRODUKCIJE

Kao što je to često slučaj s filmovima Vudija Alena, u filmu UPOZNAĆEŠ VISOKOG, TAMNOG STRANCA pojavljuje se glumačka ekipa koju čine prestižni, dobro poznati glumci i talentovani početnici. „Uvek se iznenadim kad vidim koliko dobri mogu da budu“, kaže Alen. „Ne održavamo probe. Većina glumaca me ništa ne pita o likovima ili o scenariju. Samo dođu i odglume svoje, ponekad iz prve, a nekad iz druge i zatim idemo dalje.“ Zapravo, Alen uopšte nije upoznao Naomi Vots pre nego što je stigla na snimanje, a njena prva scena je bila jedna od najemotivnijih koje je morala da odigra u ovom filmu. „Stigla je tog jutra, pozdravila me i ja sam pozdravio nju, a onda je počela da glumi kao automobil koji preskače prvu i drugu brzinu i odmah kreće u trećoj“, kaže Alen. „Bila je odlična čim je otvorila usta. Nikad ranije nisam video nešto slično: dolazi smirena, najednom izvlači svoj glumački talenat i uspeva iz prve.“ Votsova se toga seća malo drugačije: „Bilo je prilično stresno, a ja sam bila potpuno prestrašena od Vudija!“

Alen ima velike reči hvale za Entonija Hopkinsa. „On donosi celoživotno, superiorno glumačko iskustvo: pojavi se na ekranu i automatski ima ono nešto. Toliko je snažan i fantastičan glumac da vas neprestano zadivljuje.“ Hopkins kaže da mu je Alen pružio dosta samopouzdanja: „Osećao sam da veruje u moje sposobnosti. Nije preterivao u svojoj režiji, ali istovremeno mi nije dozvolio da se izvlačim. Vrlo je zahtevan i želeo je da izvuče iz mene ono najbolje. I bio je vrlo srećan kad bih sve izveo kako treba!“

Dok je Alen birao glumicu za ulogu Helene, stalno mu se vraćalo ime Džeme Džouns. „Kad bih opisivao taj lik, svi bi me pitali: 'Govoriš o Džemi Džouns?'“, kaže on. „Razmotrili smo dosta ljudi za tu ulogu, ali ona nije samo divna glumica nego se činila i prirodnim izborom za ulogu koja joj je pristajala kao rukavica.“

U poređenju s ostalim glumcima, Džoš Brolin je imao brojne ideje i pitanja za Alena. „Pomisao da glumim bilo koji lik koji je iole „normalan“, šta god to značilo, uvek me plaši“, kaže Brolin. „Stoga sam odmah predložio Vudiju da Roj bude u invalidskim kolicima. Napisao sam mu imejl na tri stranice o tome zašto smatram da je to nužno i mislim da sam čak u jednom trenutku spomenuo jugoslovenski naglasak. A on mi je poslao imejl u kojem je pisalo samo: „Ne.“ To me je dobro nasmejalo – i sad se smejem. Bio je to početak našeg prijateljstva.“ Alen kaže: „Neki glumci nemaju pitanja, a Džoš ih ima dosta, zaista se unese u to – pitao me je o njegovoj frizuri, o tome kako treba da hoda, oblači se i kakav stav ima, i to je odlično, on tako radi. Mogao sam da mu dam samo pokoji predlog, ali njegovi odgovori su uvek bili bolji od mojih.“

Uloga Grega Klementea je drugačija od uloga koje Antonio Banderas inače dobija. „Obično, posebno u Americi, dobijam velike, junačke likove u epskim filmovima. Nikad ne glumim simpatične, normalne osobe s dobrim namerama. Ovo je za mene zapravo nešto novo.“ Međutim, zavodnička osobina koju je Banderas pokazao u tim epskim ulogama, učinila ga je idealnim za ovu smireniju ulogu. Iako je Alen dao Banderasu primerak scenarija kada je ovaj stigao na snimanje, on je odlučio da neće pročitati ništa osim scena u kojima se pojavljuje. „Pitao sam Vudija da li želi da ga pročitam celog, a on mi je rekao da to zavisi od mene. Morao sam da odigram svoju ulogu nezavisno od radnje priče. Budući da mi je to bila prva saradnja s Vudijem i da nikad ranije nisam imao takvo iskustvo, odlučio sam da ga neću pročitati.“ Banderas kaže da je pre dolaska na snimanje primio Alenovo pismo (koje je sada uramljeno), u kojem mu je napisao da slobodno može da menja dijalog, pa čak i da izostavi ili doda neke rečenice. Svi glumci su oduševljeni Alenovim prihvatanjem improvizacije.

Lusi Panč koja glumi Čarmejn se dana kada je dobila ulogu seća kao najuzbudljivijeg dana u svom životu. „Vrištala sam i trčala po kući. Nazvala sam svoju majku i svi su vrištali. Pola sata kasnije zatvorila sam vrata od stana, a ključeve ostavila unutra.“

Alenov stil snimanja scena u jednom dugačkom kadru je glumcima bio i uzbudljiv i izazovan. Brolin kaže: „Snimate scenu koja se odvija na šest stranica, uđete i imate desetak minuta da saznate kako ćete se kretati, a možete da ulazite u šest različitih prostorija, tako da je kretanje glumaca neverovatno komplikovano. Imate petnaest minuta da to upijete dok, na primer, postavljaju osvetljenje, a on vam daje samo par prilika da to snimite. Zbog toga svakako morate da budete skoncentrisani i prisutni.“ Votsova kaže: „Uvek sam se pitala zašto ljudi u njegovim filmovima govore ili zvuče kao on. To je prilično povezano s činjenicom da ste u ovim scenama na ivici. Posrćete kroz svoj dijalog. Na primer: „Uh-uh-oh, moram da podignem čašu! Sada moram da izađem i uzmem još jedno piće!“ Ali to je ono što volim kod njega. On vam daje sjajne reči, ali nije duboko vezan za njih. Kada tako snimate scenu, tražite reči i činite ih svojima.“

Film počinje i završava se rečenicom preuzetom iz Magbeta: „... priča puna buke i besa, a ne znači ništa.“ Alen objašnjava: „Svi ovi likovi trčkaraju okolo u potrazi za značenjem u svom životu, a pronalaze ambicije, uspehe i ljubav. Trčkaraju okolo, susreću se, povređuju jedni druge, bivaju povređeni, greše – to je konstantni haos. Ali svi će nestati nakon sto godina, a nakon još sto godina tu će biti novi ljudi. A nakon svih ambicija, težnji, plagijata i preljuba, ono što je nekada imalo značenje više ništa neće značiti. Sunce će u budućnosti pregoreti i Zemlja će nestati, a u još kasnijoj budućnosti nestaće čitav svemir. Čak i da pronađete tabletu od koje ćete živeti večno, ta večnost je ipak ograničena jer ništa nije večno. Sve je to buka i bes, a na kraju ne znači ništa.“

S obzirom na tu sumornu viziju, zašto Alen nastavlja da snima filmove?

„To je razonoda koja donosi svoje male izazove i tako me odvraća od morbidnih misli.“